DERBI KOLA (GW7): Rat ruža ne bledi - Zašto Elland Road podrhtava kada stiže Manchester United

Onog trenutka kada klupski autobus Manchester Uniteda skrene prema Elland Roadu, sve uobičajene zakonitosti modernog engleskog fudbala prestaju da važe. Kada se na terenu sudare Leeds United i Manchester United, sa tribina i travnjaka će prokuljati ona sirova, nepatvorena energija koju novac ne može da kupi.

To je sudar u kojem se svaki oštar start slavi kao gol, a vazduh postaje težak od naboja koji se taložio vekovima.
__________________________________________________________________________________

Od krvavih kruna do industrijskih mašina

Da bi se razumelo zašto se Yorkshire i Lancashire organski ne podnose, valja zatvoriti sportske almanahe i otvoriti istorijske čitanke.

Zloglasni "Rat ruža" iz 15. veka – krvavi dinastički rat za engleski tron između porodica York (bela ruža) i Lancaster (crvena ruža) – udario je temelje ovom neprijateljstvu. Vekovima kasnije, industrijska revolucija je taj plamen ponovo razbuktala.

Leeds je gradio bogatstvo na preradi vune, dok je Manchester napredovao na tekstilu od pamuka, a izgradnja mančesterskog brodskog kanala direktno je ugrozila ekonomiju komšija. Radnička klasa sa suprotnih strana planinskog lanca Pennines gledala se s otvorenim prezirom.

Fudbal u 20. veku bio je samo prirodni nastavak tog sukoba: Leeds je obukao belo, a United prisvojio crveno.

______________________________________________________________________________

Zlatno doba brutalnosti: Revijeve trupe protiv Busbyjevih beba i poziv koji je promenio istoriju Premier League

Pravi takmičarski vulkan proradio je šezdesetih godina prošlog veka. Manchester United pod vođstvom Sir Matta Busbyja bio je simbol lepršavog, napadačkog fudbala i ljubimac nacije. Nasuprot njima stajao je Leeds Dona Revieja – organizovan, nemilosrdan i fizički zastrašujući tim koji je ubrzo dobio nadimak "Dirty Leeds".

Polufinale FA Cupa 1965. godine na stadionu Hillsborough i danas živi u pričama veterana. Utakmica je bila toliko brutalna da su Jack Charlton (stub odbrane Leedsa) i Denis Law (ikona Uniteda) proveli dobar deo meča razmenjujući udarce pesnicama, dok je sudija nemoćno posmatrao haos.

Poseban paradoks nosila je činjenica da su rođena braća Charlton – stariji Jack u dresu Leedsa i mlađi Bobby u dresu Uniteda – vodila nemilosrdne duele, ne štedeći jedan drugog ni centimetra.

Ako su temelji udareni šezdesetih, moderna era derbija zapečaćena je u novembru 1992. godine. Bill Fotherby, izvršni direktor Leedsa, nazvao je kolegu Martina Edwardsa u Manchester sa željom da kupi Denisa Irwina.

Alex Ferguson, koji je sedeo u istoj kancelariji, odmah je odbio prodaju Irwina, ali je u sekundi namirisao priliku i šapnuo: "Pitaj ga za Erica Cantonu."

Za tada smešnih 1.2 miliona funti, francuski maestro preselio se sa Elland Roada na Old Trafford. Cantona je bio onaj presudni deo slagalice koji je Fergusonu doneo prvu ligašku titulu nakon 26 godina suše i pokrenuo decenijsku dominaciju ostrvskim fudbalom.

U očima navijača Leedsa, to je bila i ostala izdaja bez presedana.

__________________________________________________________________________________

Ožiljci koji ne zarastaju: Ferdinand i Smith

Kada su finansijski krah i megalomanija slomili Leeds početkom ovog veka, Manchester United je ponovo bio taj koji je došao po naplatu. Rekordni transfer kapitena Rija Ferdinanda za 30 miliona funti u leto 2002. bio je bolan udarac, ali stvarna tragedija za navijače nosila je ime Alana Smitha.

Lokalni momak, miljenik tribina i borac koji je godinama javno govorio da nikada ne bi mogao da obuče dres Uniteda, slomio se pod teretom bankrota kluba 2004. godine.

Nakon što je u suzama ljubio grb Leedsa na oproštaju od Premier League, samo nekoliko nedelja kasnije fotografisao se sa Fergusonom i crvenim dresom.

Njegovo ime mnogi u Yorkshireu i danas odbijaju da izgovore.

__________________________________________________________________________________

Pogled na tabelu: Leeds gleda rivala sa visine

Retke su sezone u modernoj eri u kojima Leeds United dočekuje najvećeg neprijatelja sa bolje startne pozicije, ali uvodnih šest kola donelo je upravo takav zaplet. Leeds se pred ovaj derbi nalazi na odličnom sedmom mestu sa devet osvojenih bodova (dve pobede, tri remija i jedan poraz, uz stabilnu gol-razliku 8:5). Iako forma u poslednjih pet mečeva (D-D-W-D-L) otkriva blagi pad krunisan nedavnim porazom, čvrstina koju demonstriraju i prosečna ocena ekipe od 7.38 potvrđuju da je Elland Road ponovo postao neosvojiva tvrđava.

S druge strane, crveni deo Manchestera stiže u Yorkshire pod ogromnim pritiskom. Manchester United tavori u donjem delu tabele, na skromnoj 13. poziciji sa svega šest bodova iz šest susreta. Bilans od jedne jedine pobede, tri remija i dva poraza, uz neutralnu gol-razliku 9:9, upalio je sve alarme. Njihova forma u poslednjih pet kola (W-D-L-D-D) ilustruje tim koji se muči da zatvori utakmice i konstantno prosipa bodove u neodlučenim ishodima.

Dodatnu psihološku prednost domaćinu daju i nedavni međusobni dueli: iako United kroz istoriju vodi sa pet pobeda naspram jedne Leedsove uz četiri remija, poslednji susreti pokazuju da je Leeds postao izuzetno tvrd orah za "Crvene đavole". Dva nerešena rezultata (1:1 i 0:0) te velika pobeda Leedsa od 2:1 na gostujućem terenu u aprilu jasno svedoče da strahopoštovanje prema velikanu sa Old Trafforda više ne postoji.
__________________________________________________________________________________

Više od tri boda

Zato nedeljni meč na Elland Roadu nije samo još jedno kolo u gustom ligaškom kalendaru. Leeds ulazi u duel sa stabilnije pozicije i prilikom da pobedom gurne mrskog rivala u još dublju krizu. United, s druge strane, stiže ranjen, pod imperativom da pokaže autoritet i prekine niz bledih partija.

Na tribinama će decibeli rušiti rekorde, a na terenu se neće tražiti prostor za kalkulacije. "Rat ruža" je podsetnik na korene engleskog fudbala - na dane kada se igralo za čast, ponos grofovije i pravo da komšiji celu godinu gledate u oči sa osmehom pobednika.