Iz (ne)stručnog ugla (3): konferencija za štampu posle GW7

Dobro došli - mada ovde odavno nema ničeg dobrog - na redovnu, komemorativnu konferenciju za štampu fudbalskog kluba „Amateri from Anfield“. Press sala na našem stadionu „Old Clover Road“, u središtu novosadske Stare Detelinare, danas miriše na vlagu, očaj i jeftine lekove za smirenje.
Grejanje naravno nije pušteno jer nam je račun u blokadi, kafa se danas i ne služi jer je aparat zaplenjen zbog neplaćenih rata, a sa prastarog, zarđalog razglasa u uglu prostorije, koji niko u klubu ne ume da isključi, već tri sata bez prestanka na repeat krči i zavija pesma: „Zašto su ti kose pobelele druže...“

Sedim za klimavim stolom, glave naslonjene na dlanove, i gledam u papir ispred sebe. Trideset i jedan bod. Slovima i brojem: 31. Dok je ostatak lige u proseku ubirao po 59 bodova, moji prvotimci su na travnjak izašli kao da su pošli na prinudni rad u kamenolom.

Pogled na tabelu naše mini-lige više ne izaziva samo mučninu, već zahteva hitnu intervenciju kardiologa.

I dalje se grčevito držimo za pretposlednje, peto mesto sa ukupno 404 boda, ali isključivo zahvaljujući abecedi ili goloj statistici.

Poslednjeplasirani tim na tabeli je u ovom kolu eksplodirao i potpuno se izjednačio sa nama na identičnih 404 boda!

Lider nam sada beži nestvarnih 86 bodova i za nas je dalek kao švajcarski standard, dok nam četvrtoplasirani tim beži devet koraka.

Ukratko - dotakli smo dno, a neko nam je iz mraka upravo dodao lopate da kopamo dalje.

__________________________________________________________________________________

Taktički autogol na golu i promaja u „granitnoj“ odbrani

Pitate me zašto na golu ponovo stoji Kinsky sa mršava 2 boda, dok nam se sa klupe Verbruggen smeška sa novih 6 bodova?

Odgovor je jednostavan: menadžerska sujeta je neizlečiva bolest. Pokušao sam još jednom da dokažem sopstvenom detetu da tata i njegovi algoritmi znaju bolje od sličica i soka na slamčicu ispred škole.

Epilog? Četiri čista boda bačena u bunar iz čistog inata i pogled mog sina za nedeljnim ručkom koji govori više od hiljadu reči.

A naša čuvena zadnja linija? Izašli smo sa četvoricom pozadi, a proveli se kao bosi po trnju. Gvardiol i Mitchell su u ovom kolu odlučili da uopšte ne dođu na posao - čiste nule pored njihovih imena. Naš novi defanzivni eksperiment, van Ewijk, zadužio je dres, istrčao na teren, napravio par krugova oko centra da uhvati boju i upisao bedan 1 bod.

Jedini čovek koji je u zadnjoj liniji pokazao trunku profesionalizma i samopoštovanja bio je Calafiori sa 6 bodova, dok je Neco Williams sa klupe nemo posmatrao ovu tragediju sa svoja 3 boda u džepu. Odbrana nam je ove subote bila čvrsta otprilike kao obećanje pred izbore.

__________________________________________________________________________________

Školske uspomene u svlačionici i busen trave sa Stare Detelinare

Međutim, centralni skandal ovog kola - onaj zbog kojeg su mi kose zaista pobelele - odigrao se u svlačionici stadiona „Old Clover Road“-a neposredno pred sudijski zvižduk. Podsetiću vas da smo u klub doveli Antoinea Semenya, školskog druga našeg ponajboljeg igrača Rayana Cherkija, u nadi da će njihova dečačka hemija preporoditi naš vezni red.

Hemija je, gospodo, proradila, ali ne onako kako smo i očekivali.

Dvojica školskih drugara su se u svlačionici toliko zapričala evocirajući uspomene iz osnovne škole, prepričavajući ko je kome ukrao užinu u četvrtom razredu i ko je bio zaljubljen u učiteljicu, da uopšte nisu čuli zvono za izlazak na teren!

Utakmica je uveliko počela, a njih dvojica su i dalje sedeli na klupi u svlačionici, vezivali pertle i smejali se starim forama. Cherki je zbog te ekskurzije ostao zakucan u svlačionici do samog kraja meča, upisavši krompir od 0 bodova kao zamenik kapitena.

Semenyo je, s druge strane, u nastavku utakmice u panici istrčao iz tunela, u trku navukao dres i svečano preuzeo kapitensku traku. I baš u trenutku kada je trebalo da povede juriš i opravda uložene milione, naš novi kapiten je pri samom ulasku na teren zapeo za nepokošeni busen trave na aut-liniji „Old Clover Road“-a, prosuo se koliko je dug i širok i momentalno povredio!

Crveni alarm pored njegovog imena, mizerna 2 boda sa sve kapitenskom trakom (dakle, bedni 1 bod u osnovi) i račun iz ortopedske ambulante koji upravo stiže na naplatu.

__________________________________________________________________________________

Ekstremni padel, reket u čelo i niskokalorijska sabotaža

Ako ste mislili da je tu kraj cirkusu u veznom redu, grdno se varate.

Internim pravilnikom kluba „Amateri from Anfield“ strogo je zabranjeno bavljenje ekstremnim sportovima, skijanjem, padobranstvom i sličnim vratolomijama dok traje prvenstvo. Ali naš Bukayo Saka je očigledno mislio da se zabrana ne odnosi na njega.

U sredu uveče, umesto u karantin, gospodin je otišao na termin za padel. Tamo mu je dubl-partner i saigrač - za kojeg je naša interna bezbednosna služba naknadno utvrdila da je zakleti, fanatični navijač prvoplasiranog tima na tabeli naše mini-lige - u žaru borbe za jedan nebitan poen „slučajno“ podmetnuo nogu!

Saka je poleteo kroz vazduh i prilikom pada sopstvenim reketom za padel udario samog sebe posred glave!

Rezultat? Žuti trougao pored imena, čvrga veličine teniske loptice, samo 3 osvojena boda na čistu inerciju i onesposobljenost za rad na duži vremenski period.

Ostatak veznog reda? Cole Palmer (2 boda) i Bruno Fernandes (1 bod) su na terenu izgledali kao da su pre meča donirali po litar krvi. Jedva su vukli noge po blatu Detelinare. A razlog za tu hroničnu malaksalost vodi nas direktno do klupske kuhinje.

Interna istraga protiv naše tetkice - posle onog skandala sa teglom ajvara koja je Szoboszlaija poslala na ortopediju - još uvek nije okončana, ali su isplivali novi, šokantni dokazi.

Kao otežavajuća okolnost u istrazi navodi se podatak da je tetkica na klupski meni samoinicijativno uvela hranu ekstremno niske kalorijske vrednosti!

Umesto jakih obroka pred meč, igračima je danima servirala obarenu blitvu bez soli, čorbu od celera i vodu u kojoj se kuvao karfiol.

Momci bukvalno nemaju snage da dobace loptu sa šesnaesterca do centra jer su na prinudnoj dijeti, a sumnja da je tetkica na platnom spisku lidera prvenstva sada je već gotovo nepobitna činjenica!

Istraga je i dalje u toku.

__________________________________________________________________________________

Grčki svetionik u moru očaja i prinudna rasprodaja

U sveopštem potopu, dok je prošlonedeljni heroj João Pedro takođe pao kao žrtva niskokalorijske blitve i jedva iščupao 2 boda, obraz ove napaćene institucije spasio je samo jedan čovek.

Charalampos Kostoulas.

Mladi Grk je jedini odbio tetkičinu dijetalnu večeru, navodno poručio dupli giros sa lukom preko ograde stadiona, izašao na teren i samostalno izneo utakmicu na svojim leđima - masivnih 12 bodova i zvezdica za igrača kola! Bez njegovog učinka, naš bodovni saldo bi bio jednocifren, a katanac na kapiji stadiona već uveliko zaključan.

Međutim, klupska ambulanta je puna, a blagajna prazna, pa je Upravni odbor morao da povuče bolan i iznuđen potez:

• OUT: Antoine Semenyo, IN: Marcus Tavernier

Pošto je Semenyo u onom istorijskom duelu sa busenom trave na Staroj Detelinari izvukao deblji kraj i čeka ga oporavak u gipsanoj longeti, prinuđeni smo da ga hitno prodamo dok još možemo da izvučemo bilo kakav novac za njegov ugovor.

Kratko je trajala ta školska idila sa Cherkijem - došao je kao spasilac sa kapitenskom trakom, a odlazi na štakama sa jednim jedinim odigranim poluvremenom.

Umesto njega, u skladu sa našim trenutnim finansijskim mogućnostima koje podsećaju na kupovinu robe pred istek roka trajanja, dovodimo znatno jeftinijeg Marcusa Taverniera. Momak košta koliko i dve tepsije bureka, ne traži veliku platu, ne igra padel u slobodno vreme i - što je najvažnije - na lekarskom pregledu je pokazao da ume da preskoči džombu na travnjaku a da ne završi na urgentnom.

Gospodo novinari, pitanja danas neće biti jer nemam snage ni da govorim, a i ovaj sa razglasa me ubi u pojam sa pobelelim kosama.

Odoh u kancelariju da prebrojim koliko nam je zavoja ostalo u prvoj pomoći, da potpišem nalog za košenje onog kobnog busena trave kod aut-linije i da dočekam Taverniera sa ugovorom.

Sportski pozdrav sa turobnog „Old Clover Road“-a, držite nam palčeve da preživimo do sledećeg kola!

Važna napomena Upravnog odbora (i klupskog advokata): Sve navedeno u ovoj kolumni predstavlja isključivo plod bujne mašte, satiričnog duha i hroničnog Fantasy očaja. Svaka sličnost sa stvarnim fudbalerima, rezultatima, terenima za padel, busenima trave na Staroj Detelinari, kao i sa stvarnim tetkicama iz kuhinje i niskokalorijskim menijima, potpuno je slučajna i izmišljena. Tekst služi isključivo za zabavu i nema nikakve veze sa stvarnim dešavanjima u svetu fudbala.